Skip navigation

Одређивање контекста

Приликом прављења концептуалне мапе важно је почети са доменом знања са којим је особа која је прави упозната. Пошто структура зависи од контекста у коме ће се користити, најбоље је идентификовати део текста, лабораторијске или практичне активности, одређени проблем или питање које се покушава разумети. Ово ствара контекст који ће помоћи приликом одређивања хијерархијске структуре мапе.

 Осмишљавање централног питања (focus question)

Добар начин одређивања контекста је осмишљавање централног питања (focus question) , то јест питања које јасно одређује проблем или појам који се решава или објашњава уз помоћ концептуалне мапе. Свака концептуална мапа одговара на централно питање, а добро централно питање води богатијој концептуалној мапи. Често се наводи да је први корак ка учењу постављање правог питања. Важно је да оно не буде дефинисано само као ,,тема“ (нпр. ,,направите концептуалну мапу о биљкама“), него баш као питање, јер управо одговарање на питање помаже при прављењу мапе. Фокус-питање може бити статичко и динамичко. Статичко упућује на синтезе и систематизације, динамичко на истраживање и промене.

 Прављење и именовање концепата – паркинг концепата

Следећи корак је идентификовање главних концепата који се односе на овај домен. Обично је 15 до 20 концепата довољно. Концепти се могу набројати, а затим се из ове листе направи рангирана листа од најопштијих, најсвеобухватнијих на врху, до најспецифичнијих, најмање општих концепата на дну листе. Листа концепата се назива паркинг (parking lot), пошто се одавде концепти премештају када утврдимо где им је место на мапи.

 Груписање и класификација концепата

Следи класификација, груписање и распоређивање у огранке мапе тј. области знања када настаје прелиминарна концептуална мапа. Успостављају се хијерархијски односи од битног ка мање битном, од општег према појединачном, од идејног ка егземпларном. Рачунарски програм много је бољи од израде мапа ручним цртањем на папиру, пошто омогућава накнадно померање концепата заједно са повезујућим речима и изразима, као и померање група концепата и веза да би се мапа реструктурирала.

 Повезивање концепата

Најтежи део посла на концептуалним мапама је повезивање концепата повезујућим речима и линијама. Повезујуће речи (једна или више) би требало да буду прецизне и кратке, пажљиво одабране тако да одређују у каквим су релацијама различити концепти у истом сегменту мапе. У једној мапи сваки концепт је у некој вези са свим другима.  Ово су везе међу концептима у различитим деловима или доменима знања у концептуалној мапи, помоћу којих се одређује како се области односе једна према другој.. Уколико то није тако, онда смо креирали само графикон, не и концептуалну мапу. Овај процес подразумева оно што Блум (1956) одређује као висок степен когнитивног деловања тј. процену, вредновање и синтезу знања. Релације међу концептима такође могу бити статичке и динамичке. Статичке дефинишу, констатују, подразумевају или укључују неку релацију, а динамичке говоре о узрочно-последичним везама, могућностима, утицају, и промени једног концепта услед  дејства другог.

 Додавање ресурса

Обогаћивање мапе ресурсима следи на самом крају, али и њих планирамо много раније. Ресурси су нека врста потврде садржаја концепта, њихова илустрација или доказ, објашњење и продубљивање. Ресурси могу бити слике, видео-клипови, текстуални документи, веб-адресе, друге конццептуалне мапе…

 Ревизија и дељење мапе

Мапа се више пута проучава, концепти премештају да би се појмови појаснили и припрема се завршна мапа. Када се користи софтвер, можемо се враћати на претходне кораке, променити величину и врсту слова, додати боје и естетски дотерати целу мапу. Софтвер не само да омогућава и олакшава прављење и мењање мапе на сличан начин као што ворд-процесор омогућава писање и уређивање текста, него омогућава корисницима да сарађују са даљине и креирају, објављују мапе на интернету, повезују изворе да би се садржај боље објаснио и претражују мреже са информацијама у вези са мапом.

Advertisements
%d bloggers like this: