Skip navigation

Концептуалне мапе у образовању

Особине концептуалних мапа омогућавају наставницима да их користе за различите задатке које дају ученицима. На слици доле видно је како могу постати артифакт око ког се могу осмислити многе активности процеса учења.

Стручне скелет-мапе

За тешке теме – било за ученике или наставнике – алтернативно решење може бити ,,стручни костур“ (expert skeleton). То је мапа коју је претходно осмислио и креирао стручњак у овој области и која дозвољава и ученицима и наставницима да своје знање граде на чврстим основама. Оне служе кao водич, потпора или помоћ учењу на исти начин као што скеле помажу приликом грађевиснких радова.

 Образовни пројекти

Још 1966. године Бобс-Мерил (Bobbs-Merrill) објавили су Свет науке, серију уџбеника за основну школу за коришћење у настави природних наука, чији је највећи део написао баш Новак са циљем да упозна децу основношколског узраста и њихове наставника са основним научним концептима. За разлику од већине школских уџбеника, ова серија нуди дубинска упутства за основне концепте у свим разредима, укључујући и концепте који се баве природом науке, природом ствари, енергије и претварањем енергије. Постоји план да се искористе књиге Свет науке као полазна тачка за демонстрацију пројекта Нови модел образовања. За почетак, припремљене су стручне ,,костур-мапе“ за неке делове уџбеника за други разред и цео уџбеник за четврти разред под насловом Свет науке се шири. Све ове концептуалне мапе су доступне јавности на мрежи концептуалних мапа: http://cmapdp.ihmc.us – клик на IHMC – Internal – 2, The World of Science folder.

У Италији је већ кренуо пилот програм где Ђузепе Валитути (Giuseppe Valittuti, 2004) и његове колеге раде на превођењу Света науке на италијански: www.leparoledellascienza.it

 Концептуалне мапе у евалуацији

Сада већ почињемо да примећујемо у многим уџбеницима природних наука примену концептуалних мапа као начина понављања оног градива које су ученици усвојили по проучавању наставне јединице или поглавља. Промене у школској пракси су увек споре али је могуће да се коришћење концептуалних мапа прошири у наредној деценији или две. Ако се концептуалне мапе користе у сврхе давања инструкција, онда се могу користити и за евалуацију. Нигде није зацртано да се тестови, који подразумевају избор вишеструких одговора, морају користити од основне школе до универзитета. Можда временом и национални екстерни испити буду користили концептуалне мапе као снажно евалуативно оруђе. Међутим, ово је шкакљиво питање будући да се концептуалне мапе не могу захтевати на нивоу националног тестирања ако већина ученика није имала прилику да научи како да их користи за представљање знања. Са друге стране, ако би општински, републички и државни испити почели да укључују концептуалне мапе као делове испита, тада би постојао велики подстицај наставницима да обуче ученике како да их користе.

Планирање наставног рада

Концептуалне мапе могу бити веома корисне и приликом прављења наставних планова и програма. Могу се направити глобалне, „макро-мапе“ које приказују главне идеје, које желимо представити у току целог курса, или специфичне, ,,микро-мапе“ да прикажу структуру знања за специфичне делове програма. На овај начин ће се и ученицима упутства и очекивања бити концептуално јасна. Они не успевају да направе добре концептне и идејне оквире јер учење доживљавају као магловиту гомилу чињеница, датума, имена, једначина и правила које треба запамтити. За њих су предмети већине дисциплина какофонија информација које треба учити напамет и то им је досадно. Осећају да не владају овим пољима. Када би се концептуалне мапе користиле у планирању упутстава и од ученика очекивало да их праве док уче, дотада неуспешни ученици постали би успешнији и видели би смисао у науци и осталим дисциплинама и створили осећај контроле над овим областима.

Архивирање и чување знања

Једна од употреба концептуалних мапа, које се убрзано развија, јесте прикупљање ,,подразумеваног“ знања различитих стручњака (tacit knowledge of experts) у својим областима. Они знају многе ствари које често не могу јасно формулисати и пренети другима. Овакво ,,подразумевано“ знање се стиче вишегодишњим искуством и делимично потиче из активности које подразумевају мишљења, осећања и деловање. Концептуалне мапе не само да омогућавају представљање стручног знања, већ и омогућавају проналажење ,,рупа“ у структури знања, јер покушај мапирања показује да ли неки концепти недостају и да ли су јасно повезани.

%d bloggers like this: