Skip navigation

Људска меморија није обична ,,посуда“ коју треба испунити, већ сложен скуп међусобно повезаних система меморије. Иако су сви системи меморије међусобно зависни и информација иде у оба правца, најкритичнији систем меморије за укључивање знања у дугорочну меморије су краткорочна и ,,радна“ меморија. Задржавање података научених напамет дешава се у дугорочној меморији, исто као и података научених са разумевањем, али разлика је у томе што приликом учења напамет постоји мало или нимало интеграције новог знања са већ постојећим што резултира двема негативним последицама. Прво, ствари научене напамет се брзо заборављају осим ако се много не вежбају. Друго, структура знања или когнитивна структура ученика не побољшава се и не мења да би прочистила погрешне идеје. Због овога погрешна схватања опстају и научено знање има мало или нимало могућности за примену у будућем учењу и решавању проблема.

На слици доле се виде системи меморије у људском уму и интеракција са афективним и психомоторним надражајима.

Како памтимо

На основу различитих истраживања, могуће је закључити да људски мозак организује знања хијерархијски и да приступи учењу који поспешују овај процес значајно побољшавају могућност учења код свих ученика.

Осабел (Ausabel) је направио веома важну разлику између учења напамет (rote learning) и учења са разумевањем (meaningful learning). Учење са разумевањем подразумева три услова:

  1. Материја која треба да се научи мора бити концептуално јасна и представљена језиком и примерима које ученик може да повеже са својим претходним знањима.
  2. Ученик мора поседовати релевантна претходна знања. Овај услов се може испунити већ после треће године у било којој области, али је неопходно бити пажљив и експлицитан у грађењу концептуалних оквира. 
  3. Ученик мора одабрати да учи са разумевањем. Прилику да индиректно утичу на начин учења својих ученика, наставници и ментори имају током мотивације ученике при избору оног модела учења при којем ће учити тако што ће покушати да повежу нова значења са својим претходним знањем радије, него да једноставно памте дефиниције концепата или идеје. Индиректан утицај на избор овог модела учења налази се, првенствено, у техникама давања упутстава и у стратегијама евалуације. Технике давања упутстава, које наглашавају повезивање новог знања са постојећим знањем ученичка, подстичу учење са разумевањем. Стратегије евалуације, у смислу процене, вредновања и опредељења за најбоље решење, охрабрују ученике да повежу знање које већ имају са новим идејама, и на тај начин такође подстичу учење са разумевањем. Типични тестови постигнућа ретко захтевају више од учења напамет (Блум / Bloom, 1965; Холден / Holden, 1992). Заправо, најгори облик теста постигнућа, или теста са кратким одговорима, захтева дословно сећање реченица, што може бити ометено учењем са разумевањем. При учењу с разумевањем ново знање се уклапа у постојеће оквире и у њему је сећање одређених, дословних дефиниција и описа отежавајући фактор. Овај проблем је препознао Хофман (Hoffman) још пре много година у својој Тиранији тестирања (1962).

Важно је препознати да у моделима учења напамет и учења са разумевањем разлика није обична дихотомија, разлика између две потпуно различите ствари, већ континуум, у којем се ради о квантитету и квалитету учења. Креативност се може схватити као веома висок ниво учења са разумевањем

%d bloggers like this: