Skip navigation

Појава концептуалних мапа

Концептуалне мапе су се појавиле 1972. године током истраживачког програма Џозефа Новака на Корнел-универзитету Института у Флориди, који је покушавао да схвати промене у дечијем знању о науци. Програм је био заснован на психологији учења Дејвида Осабела (Ausabel), а основна идеја његове когнитивне психологије је да се знање стиче спајањем нових концепата и идеја са већ постојећим оквирима, које дете поседује и које он назива когнитивном структуром. Из жеље да се што боље прикаже дечије концептуално разумевање настао је покушај представљања тих идеја у облику концептуалне мапе.

Графички приказ знања

 Концептуалне мапе су графички алати за организовање и приказивање знања. Састоје се од концепата који су приказани у оивиченим пољима, у облику правилног геометријског облика, а односи међу њима су означени линијама које их повезују. На линијама се додају повезујуће речи или изрази, који одређују однос између тих концепата. Концепт се дефинише као уочена правилност у појавама или стварима, или подаци о назначеним појавама и стварима. Ознака за већину концепата је реч, мада се понекад користе симболи као + или % , а некад се користи и више од једне речи. Идеје садрже два или више концепта спојених повезујућим речима или изразима у смисаону целину.

 Хијерархијска сређеност

Следећа одлика концептуалних мапа јесте да концепте приказују хијерархијски, са најобухватнијим, општим концептима на врху мапе, а специфични, мање општи концепти, хијерархијски су ниже. Најбоље је креирати концептуалну мапу која се односи на неко одређено питање на које тражимо одговор и које се назива централно питање (focus question). Концептуална мапа се може односити на неку ситуацију или појаву, коју желимо да схватимо помоћу организације знања у облику овакве мапе. На тај начин се ствара њен контекст.

 Релације међу областима и појмовима

Још једна важна карактеристика ових мапа су укрштања (cross-links). То су односи или везе међу концептима у различитим сегментима мапе. Укрштања помажу да уочимо како се концепт из једног домена знања односи на концепт из другог домена на мапи. Могућност укрштања концепата у различитим сегментима мапе представља потенцијал за дубље размишљање и проналажење креативних решења, подстичући тако више облике менталних процеса и креативно мишљење.

 Егземпларност

Последња особина која карактерише концептуалне мапе јесу примери догађаја или ствари који помажу појашњавању значења датог концепта. Они се обично не налазе у пољима јер су то специфични догађаји и ствари и не представљају сам концепт, али могу се додати као ресурс, чиме добијамо обогаћену концептуалну мапу.

Advertisements